20 српских подела

Kovačevićeve priče su, u stvari, maestralni literarni krokiji naših kolektivnih i individualnih mana, gluposti i zabluda koje nas svojom neobičnošću mogu u isti mah zasmejati i zabrinuti. U njima će čitalac moći da uživa i da u ponekoj otkrije trag nekog budućeg piščevog dramskog teksta, filmskog scenarija ili romana.

U ovome što nam je Kovačević ispripovedao svi će se, nema sumnje, lako prepoznati i bar u sebi priznati da smo kolektivni tvorci jednog beskrajnog mehanizma koji rađa naše slabosti, pothranjuje ih i umnožava. Pa, ako već nismo u stanju da ih se oslobodimo, jedno je sigurno - život sa njima izgledaće nam, bar u ovim pričama, lakši i podnošljiviji kad ih sagledamo kroz Kovačevićev pogled na smešno-apsurdnu stranu sveta.