Slikar duša

Barselona, 1901. Grad je ispunjen velikim previranjima. Jad i beda siromašnih u suprotnosti su sa otmenošću i raskoši na gradskim ulicama, gde se već ističe nekoliko jedinstvenih zdanja, simbola modernizma.

Mladi slikar Dalmau Sala, sin nepravedno pogubljenog anarhiste, živi između ta dva suprotstavljena sveta. Njegova porodica i Ema, žena koju voli, spadaju u vatrene i nepokolebljive borce za prava radnika i siromaha. Međutim, Dalmau radi u fabrici keramike don Manuela Belja, konzervativnog buržuja, tvrdokornog i zagriženog katolika, koji ga približava atmosferi u kojoj caruju bogatstvo i stvaralačke inovacije.

U iskušenju pred zavodljivim ponudama buržoazije spremne da kupi njegova dela i njegovu savest, Dalmau će biti prinuđen da potraži vlastiti put, kao čovek i kao umetnik, i da se udalji od poroka kako bi otkrio šta mu je uistinu bitno: vrednosti za koje se zalaže, ljubav jedne hrabre žene, a pre svega slike koje nastaju kao plod njegove mašte i prenose na platno duše najvećih bednika koji se smucaju ulicama uskomešanog grada u kome je klica buntovništva pustila korene.