Lepo sanjaj

Istina je ponekad težak saputnik. A strah od nje prisiljava nas da živimo s izmišljotinama i iskrivljenim tumačenjima na kojima zasnivamo svoju sliku sveta, da čitamo i slušamo samo one koji misle isto što i mi, kako bismo pružili uverljivost svojim predrasudama. Roman Lepo sanjaj priča je o tom strahu, o tajni skrivanoj četrdeset godina, priča o dečaku, a zatim i odraslom čoveku koji će naučiti da se suoči s velikim bolom i s najpodmuklijim neprijateljem, strahom od života. Masimo je izgubio majku kad mu je bilo devet godina i ta praznina koju uporno poriče neizbežno ga prati kroz ceo život, utičući na njegove odluke, često pogrešne, na njegove odnose s ljudima, uljuljkujujući ga u udobnom položaju žrtve protiv koje su se svi urotili. Ipak, blaga ironija kojom celog života prikriva svoju teskobu ne može zauvek da potisne istinu. Slučaj, koji je na izvestan način sam izazvao, prisiljava ga da odmota klupko prošlosti i raskrinka lažne priče.
„Osetih kako mi neka ledena kašika prodire u stomak i prazni ga do kraja. Naglo se okrenuh ka tati, u potrazi za bilo kakvim znakom koji bi mogao da liči na poricanje, ali ugledah samo njegove crvene oči i blede usne.
Idemo da se pomolimo, reče Balu.
Kratak odmor podari mami, Gospode. Probudi je, skuvaj joj kafu i odmah je vrati ovamo. Ona je moja mama, razumeš? Ili nju vrati dole ili mene odvedi gore. Biraj. Ali požuri. Ovako ćemo: ja ću sad da zažmurim, a kad otvorim oči, ti odluči. Amin.“
Ovaj roman, pisac je posvetio svima onima koji su u životu izgubili nekog li nešto dragoceno.