Marginalac

Kada grudva, umesto jednog od dečaka, pogodi trudnu Meri Dempster – naizgled običan zimski dan postaće prekretnica u životima junaka. Posledice zlokobnog pogotka dalekosežnije su nego što bilo ko od likova u tom trenutku može da zamisli, a gospođa Dempster će ih trpeti do kraja života. Taj nemili događaj obeležiće i Danstana Remzija, marginalca i hagiografa, čoveka dva puta rođenog, koji se vratio sa paklenih bojišta Prvog svetskog rata, nosioca Viktorijinog krsta, još uvek zarobljenog na ničijoj zemlji uspomena gde se sudaraju istorija i mit, magija i seksualnost.

Robertson Dejvis, često nazivan „Čarobnjak sa Severa”, najznačajniji je kanadski pisac i tradicionalni pripovedač čija su dela prepoznatljiva po jednostavnoj narativnoj strukturi, pomalo uvrnutom humoru i arhetipskim likovima. Stvaralačku energiju crpeo je, kako sam kaže, iz dela Balzaka i Dikensa, dok je o ironiji puno naučio od Tomasa Mana. Proslavio se dramama Eros at Breakfast i Fortune, My Foe, a s romanom What's Bred in the Bone našao se u užem izboru za Bukerovu nagradu 1986. Kao prozaista poznat je po maniru da dela zaokružuje u trilogije. Dejvisov prozni opus obuhvata tri dovršene trilogije („Salterton”, „Detford” i „Korniš”), kao i poslednju, nedovršenu „Toronto”. Marginalac (1970) prvi je deo „Detford trilogije” (koju čine još romani The Manticore i World of Wonders) i smatra se jednim od najboljih dela kanadske književnosti. Likovi odražavaju nekoliko suštinskih tema, pre svega temu krivice, odnos između materijalizma i duhovnosti, kao i tanku liniju između istorijskog i mitološkog. Ovo delo može se čitati višestruko; kao bildungs roman skoro-pa-suvišnog čoveka, ali i kao alegorija kanadske borbe za identitet.