Sabrane pesme

Васко Попа је рођен 29. јуна 1922. године у Гребенцу крај Вршца. Дипломирао је на групи за романистику Филозофскога факултета у Београду. Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући Нолит. Приредио је зборнике: Од злата јабука (Београд, 1958), Урнебесник (Београд, 1960), Поноћно сунце (Београд, 1962). У песничком зборнику "Од злата јабука" (1958.) у новом светлу је приказан поетски свет народних умотворина; у зборнику "Урнебесник" (1960), поетски свет песницког хумора и у зборнику "Поноћно Сунце" (1962), поетски свет песницких сновиђења. Умро је 5. јануара 1991. године у Београду. После смрти Васка Попе у његовој заоставштини пронађена је недовршена књига песама "Гвоздени сад", затим незавршена целина "Лепа варош В", као и круг од пет песама под заједничким насловом "Луди Лала". Из заоставштине потиче још и 19 песама, као и књига записа о уметности и уметницима "Калем". Васко Попа је један од најпревођенијих југословенских песника а и сам је преводио са француског језика. У Вршцу, 29. маја 1972. године, Васко Попа оснива Књижевну општину Вршац (КОВ) и покреће необичну библиотеку на дописницама названу "Слободно лишће". Исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности. Васко Попа је први добитник "Бранкове награде" за поезију, установљене у Сремским Карловцима у спомен на Бранка Радичевића. Године 1957. добија Змајеву награду, 1968. Аустријску државну награду за европску литературу, 1976. награду за поезију "Бранко Миљковић", 1978. додељује му се награда АВНОЈ-а, а 1983. књижевна награда "Скендер Куленовић". Године 1995, у Вршцу, установљена је награда "Васко Попа" за најбољу књигу песама на српском језику и додељује се сваке године на дан песниковог рођења, 29. јуна. Умро је у Београду 1991. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана.