Beguni

„Beguni ili stranici (putnici), ogranak su sekte bespopovaca. Sektu je osnovao izvesni Jefimije iz Perejaslavlja, krajem XVIII veka. Beguni smatraju da je carska vlast čulno ovaploćenje antihrista, a duhovna i građanska vlast je njegovo ispoljavanje. Zbog toga se kriju i beže ne bi li tako prekinuli sve veze sa društvom i izbegli građanske dužnosti koje su vidljivi znaci antihristove vladavine: služenje vojnog roka, lična dokumenta, zakletve, plaćanje priloga i poreza. Svako ko želi da prihvati podvig lutanja, mora da primi novo krštenje. Sem lutalica u pravom smislu, ‘beguncima’ pripadaju mnoga lica tzv. ‘nastanjenih’, koji žive na jednom mestu i skrivaju ‘begunce’ od gonjenja.“

(Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, tom I. – Novi Sad : Pravoslavna reč, 2000)

Roman Beguni predstavlja književnu monografiju pojave dinamičnosti, pokreta, putničkog nemira. Svet savremenih Beguna svet je permanentnih putnika koji imaju svoje proizvode, putničku kozmetiku, sopstveni jezik: prost, funkcionalizovani engleski, pa i svoju, putničku psihologiju. Isprekidan i ustreptali savremeni svet reanimirao je u čoveku atavistički, nomadski poriv koji se utažuje u putovanjima – kretanje, premeštanje, otkrivanje novih prostora omogućavaju svojevrsno zavirivanje pod postavu sveta, odškrinuti rub zastora nepoznatog i neizrecivog.

Na fonu nekadašnje pravoslavne sekte sklopljena je univerzalna pripovest o ljudskim sudbinama: tako upoznajemo život mornara Erika, ambicije doktora Blaua, koji želi da ovekoveči delove tela, slučaj Kunickog i njegove žene, koja misteriozno nestaje, Anuške, koja napušta dom i porodicu i tumara trasama moskovskog metroa, Filipa Verhajena, flandrijskog anatoma iz XVII veka, ili pak dramu Jozefine Soliman, koja se zdušno bori za to da telo njenog oca bude dostojno sahranjeno.