Korekcije

Džonatan Frenzen kao da je našao čarobnu formulu kako da opčini savremenog čitaoca, kako da mu „podmetne” nadasve gorku pilulu svog romana, da je ovaj sa slašću proguta i pritom traži još. „Američki Tolstoj”, kako neki nazivaju Frenzena, naizgled nam ne otkriva ništa novo u svojim romanima, samo naš svakodnevni život, nepravedno ustrojstvo sveta koji nas okružuje, zablude i gluposti kojima smo izloženi, krhkost i nedoslednost ljudskog karaktera, otkriva nam naše porodice (i tumore od kojih one boluju), od kojih ne odustajemo boreći se za njih do poslednjeg atoma snage. Otkriva nam odsustvo boga, i to ne u religijskom smislu, već u filozofskom, suočavajući nas sa našim surovim razmimoilaženjima sa istinom, pa svoje junake (nas?) tera u potragu za tim istim bogom kroz preispitivanja, poraze, ljubavi, društveni aktivizam, sav onaj lavirint ideja u kom savremeni čovek izgubljeno tumara.

Korekcije su roman o tipičnoj američkoj porodici koja poslednji put pokušava da se okupi za Božić u osvit novog milenijuma. Otac, majka i troje dece, sada već zreli ljudi, ujedno su i glavni protagonisti. Kompleksnost njihovih odnosa, karaktera i savremenog društva, kao pozornice koja te odnose samo još više problematizuje, predstavlja osnovu ovog dela koje će se račvati u hiljade rukavaca i na kraju maestralno sliti i zaokružiti u jednom uzbudljivom raspletu koji će malo kog čitaoca ostaviti ravnodušnim.