Tišina

U jednoj neimenovanoj zemlji u severnoj Africi, narator razgovara s prijateljem Alijem, afričkim revolucionarom i intelektualcem, i sa distance secira ne samo evropsku istoriju već i zločine koje su na tlu Novog sveta Evropljani počinili u ime kolonijalističke ekspanzije i pokrštavanja. Takođe, glavni junak se upušta u fiktivne razgovore sa Kolumbom, Robespjerom, Bogom i Satanom, iz kojih se dolazi do poražavajućeg zaključka kako su Kortesovo uništenje Asteka i Pizarovo istrebljenje Inka ravni Hitlerovom genocidu nad Jevrejima i kako čitava ljudska istorija u stvari nije ništa drugo do puka hronika beskrajnog niza užasnih zločina.

Tišina je antiroman – poslednji protokol i završni deo trilogije Istorije bestijalnosti – kritika postkolonijalističkog svetskog poretka i analiza prirode ljudskog zla. Kao retko koje delo evropske književnosti, Tišina ne pravi nikakve kompromise sa krvavom zaostavštinom zapadne civilizacije iz koje i sam autor potiče, a potom i celokupnog čovečanstva, pre svega njegovih vladajućih struktura. Iako Bjernebue zaokružuje svoju trilogiju još sedamdesetih godina prošlog stoleća, gotovo pola veka kasnije ovo sada već klasično delo svetske književnosti nije nimalo izgubilo na svojoj aktuelnosti i relevantnosti.