Травничка хроника

Travnička hronika (1945) je istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog rata, ostvaren po modelu evropskog realističkog romana. Obuhvata vreme od 1807. do 1814. godine i po tome predstavlja klasičan roman više od bilo kojeg drugog Andrićevog romanskog ostvarenja. Roman je ispripovedan u trecem licu i sklopljen je od prologa, epiloga i 28 poglavlja. Razlika izmedju travnicke i visegradske hronike jeste u tome sto se roman Na Drini cuprija mahom zasniva na fikcionalnoj nadogradnji usmenih legendi dok je Travnicka hronika nastala imaginiranjem vrlo bogate dokumentarne gradje. Hronika o Travniku je beletristicki sedmogodisnji letopis koji obradjuje vreme boravka stranih konzula u tom vezirskom gradu. Pocinje dolaskom francuskog konzula, a zavrsava se odlaskom drugopostavljenog austrijskog konzula. Prema poetickom pravilu koje vazi za sve Andriceve romane (izuzimajuci donekle Gospodjicu) i ovaj roman okrenut je istoriji. U procesu stvaranja Travnicke hronike Andric se sluzio bogatom dokumentarnom gradjom iz oblasti istorije civilizacije, etnologije i autenticnim spisima o istorijskim licnostima koje su predstavljene u romanu. Istorija je "utkana tako reci, u svaku recenicu (do te mere, ponekad, da bi se mogle staviti, pri dnu stranice referencije izvora), dajuci joj na taj nacin izvesnu autenticnost i zivotnost", napisao je Mithad Samic u studiji Istorijski izvori Travnicke hronike...