Deus Irae

Deus Irae je postapokaliptični SF roman Filipa K. Dika i Rodžera Zelaznija. Deus Irae znači Bog gneva na latinskom. Ime je igra reči od Dies Irae, što znači Dan gneva ili Sudnji dan. Roman je zasnovan na Dikovoj kratkoj priči "Veliko C".
Dik je započeo knjigu, ali je shvatio da ne zna dovoljno o Hrišćanstvu. Zamolio je Teda Vajta da sarađuje s njim oko toga, ali pošto je pročitao tekst, Vajt je odustao. Zelazni je otkrio rukopis u Vajtovoj kući, 1968. godine, pročitao ga, a onda kontaktirao Dika i dogovorio se s njim oko saradnje. Sporadično su radili na tome nekoliko godina, jer su obojica na smenu zaboravljali na to i najzad završili 1975. godine.
Roman opisuje svet nakon razornog nuklearnog rata sa radijacijom i mutacijama u ljudskom i životinjskom svetu. Pored gnosticizma, prisutna je i nova mesijanska religija. Pripadnici ove religije, poznati kao Sluge gneva, obožavaju tvorca najboljeg ratnog oružja, Karletona Luftefela (od nemačke reči "Luft", koja znači "vazduh", i "Teufel", što znači "Đavo"), bivšeg predsedavajućeg Agencije za istraživanje i razvoj
energije Sjedinjenih američkih država. Ali i drugi organizmi na Zemlji, pa i jedan oblik veštačke inteligencije smatraju da im pripada pravo da budu gospodari Zemlje.