Mit o Sizifu. Ogled o apsurdu

Albert Camus u svom eseju razmatra filozofske implikacije apsurda kroz priču o Sizifu, junaku grčke mitologije koji je prisiljen da stalno kotrlja kamen uz brdo, samo da bi ga vidio kako se ponovo kotrlja nazad. Ova drevna alegorija postaje sredstvo za istraživanje ljudske borbe i očajničke potrage za smislom u svetu koji deluje besmisleno. U ovoj refleksiji, on se suočava s pitanjem kako pronaći vrednost u svakodnevnom životu, unatoč njegovim neizbežnim razočaranjima.

Camus koristi Sizifov mit da osvetli ljudsku sudbinu i slobodu; odbacuje ideju o samoporažavajućoj fatalizmu. Kroz vlastitu unutrašnju analizu, on poziva čitatelja da preispita svoje postojanje i da, poput Sizifa, pronađe snagu da se suoči sa apsurdima života. Na taj način, autor ne nudi rešenje, već poziva sve nas da prihvatimo svoj kamen i nastavimo dalje, pronalazeći lepotu u besmislenosti.