Ptičice

Zbirka erotskih priča spisateljice francusko-dansko-španskog porekla Anais Nin "Ptičice" (prevod i pogovor Vladimir Lazarević) objavljena u ediciji "Reč i misao", izdavačke kuće "Rad". Ove priče Anais Nin je pisala po narudžbini izvesnog Roja Melisandera Džonsona koji joj je plaćao dolar po stranici. Džonson se često bunio jer, kako je govorio, ne kupuje literaturu.

Priče su sa tog "literarnog" stanovišta zaista uspele (ova se knjiga smatra jednom od autorkinih najvažnijih) i predstavljaju mešavinu "francuske sentimentalne proze i američkog insistiranja na staroj, dobroj, sočnoj priči" (V. Lazarević). Okvir za priču je minimalan, tek toliki da se dvoje ili troje sretnu, a središnji deo čini seksualni čin sa raznim varijacijama na tu temu, ali sa često vrlo suptilnim psihološkim osvetljavanjem likova.

U predgovoru za ovu zbirku sama Anais Nin napisala je: "Što se mene tiče, moje pravo pisanje bilo je stavljeno na stranu kad sam krenula u potragu za erotikom. Ovo su moje avanture u tom svetu prostitucije. Moja prva teškoća bila je njihovo iznošenje na svetlo. Seksualni život obično je umotan u mnogo slojeva za sve nas - pesnike, pisce, umetnike.

To je žena pod velom, polusanjana". "Ptičice" - erotske pričice, iako ih sama spisateljica odvaja od "prave literature", za dotičnom nimalo ne zaostaju. Naročito se izdvajaju uzbudljiva "Žena na dinama" gde se pokazuje kako smrt, ne samo da kontrastira već pojačava žudnju za životom, a taj, skoro fizički dodir, između života - erotski užitak - i smrti, prikazan je kroz istovremenost odvijanja dva događaja: javne egzekucije ruskog buntovnika u Parizu i seksa dvoje ljudi u publici koja egzekuciju gleda. Slede "Hilda i Rango", "Dve sestre", "Model"...

Anais Nin (1903-1977) poznata je pre svega po svojoj dnevničkoj prozi, ali je takođe pisala i romane i pesme u nadrealističkom stilu. Njene erotske priče objavljene su posthumno.