Četiri puta do oproštaja

Kako sam naslov nagoveštava zbirku čine četiri segmenta. Prvi, „Izneveravanje“, svojom setnom atmosferom prepunom detalja koji doprinose uverljivosti priče, neodoljivo podseća na završni, četvrti, deo „Zemljomorja“ – roman „Tehanu“, u kome je autorka uspela da od čarobnjaka stvori „obične“ ljude. No, posle ovako valjanog početka ređaju se priče „Dan oproštaja“, „Čovek naroda“ i „Oslobođenje jedne žene“ (uz dodataka „Beleške o Vorelu i Jeovu“, planetama na kojima se događaji odvijaju), i svaka je slabija od prethodne. U njima Legvinova demonstrira svoja feministička uverneja ne libeći se da zagazi i u, kako to primećuje Moše Feder, kritičar časopisa „Asimovs“, „Holivudsku teoriju romanse“ tipa – ljubav ne zna za granice. Autorka, dakle, piše sa tezom i tako izlazi iz sveta Umetnosti u svet Propagande. Slična stvar desila se i u prethodnoj zbirci u kojoj su svi normalni muškarci naprasno bivali eliminisani ostavljajući tako prostor drugom polu da ispravlja ono što su oni „zabrljali“. Čini se da Legvinova nije odolela jakom i uticajnom taboru feminističkih SF autorki i pridružila im se otvoreno, nametljivo i po svaku cenu iako je još u „Levoj ruci tame“, (stvarajući svet u kome bića neizmenično menjaju polove te je jednopolni izaslanik za njih pravi monstrum) učinila više za žensku sliku sveta no većina ortodoksnih feministkinja. I upravo na ovom nivou potvrđuje se teorijska postavka o prostornovremenskoj i kulturološkoj uslovljenosti čitanja i tumačenja književnih dela. Dok pomenuti kritičar američkog časopisa, posle iznetih primedbi, nastavlja da slavi Legvinovu (a obzirom na SF nagradu „Lokusa“ koju je zbirka dobila i dobar deo drugih ljudi sa tamošnje SF scene se sa njim slaže), ovdašnji čitalac ne može a da ne uhvati sebe kako ga priče neodoljivo podsećaju na revolucionarno soc-realistička dela kakva su „Mati“ Maksima Gorkog i „Kako se kalio čelik“ Nikolaja Ostrovskog! Putevi od pojedinca i masa „po sebi“ do pojedinaca i mase „za sebe“ kod Legvinove i Rusa identični su. To, naravno, američka javnost – ne zna ali je na ovim prostorima itekako poznato. Pitanja: Zašto je Legvinova to uradila, kako rekosmo, izlaze iz domena Umetnosti (i ovog prikaza) i teme su nekih drugih nauka i teorija.