Alef

Borhes je uzdigao pripovetku iz ovozemaljskih okvira… Velikan svetske književnosti!“ Džon Apdajk

Videh Alef, sa svih strana, videh u Alefu Zemlju, i u Zemlji opet Alef i u Alefu Zemlju...

Dvojica hrišćanskih teologa vode žučnu raspravu o Svetom pismu. Vojnik tek na bojnom polju shvata ko je on zapravo. Mlada žena priprema perfidnu osvetu navodnom ubici svog oca. Muškarac u jednoj gostionici u Buenos Ajresu čeka na svog ubicu. Nacista se – bez trunčice griže savesti i nagoveštaja pokajanja – priseća vremena kada je bio čuvar u koncentracionom logoru.

Iako su priče u Alefu ispunjene filozofskim zagonetkama i gotovo natprirodnim neobičnostima, one nam dočaravaju izgrađenije ljudske karaktere, možda i više nego ostale Borhesove pripovedačke knjige. Čak se ni pitanja besmrtnosti, večnosti, vremena i beskonačnosti ne gube u čistoj apstrakciji, već zadiru u zaplet i sintaksu ispitujući granice jezika i izrecivosti.