31 pesma

Ako ste pripadnik muške rase, starosti između 30 i 45 godina, uz to ljubitelj muzike i/ili fudbala, velika je verovatnoća da ste u poslednjih nekoliko godina uživali u plodovima fanatizma proćelavog čoveka u najboljim četrdesetim, koji obitava na severu Londona, navija za Arsenal i Brusa Springstina, i oseća se sasvim komotno u ulozi portparola tigrova srednjeg doba, onih koji su svoja tinejdžerska leta potrošili još davnih sedamdesetih ili osamdesetih.

Šta u svoju odbranu ima da kaže čovek koji je spreman da sastavlja hvalospeve Brusu Springstinu godine 2003? I tvrdi da bi na pusto ostrvo poneo Teenage Fanclub? Dosta toga. Pišući o muzici Hornbi piše o sebi. Odabrane dragocene numere koristi kao povod da nam otvori sredovečno srce i izlije koncentrovane doze žuči, ironije, patosa, duha i još koječega na probleme javne i privatne.

31 pesma nije samo 31 pesma, koliko ih nabraja u sadržaju. Pa ni 331. Unutra je kompletan muzički planetarijum, skiciran kao zvučni kostur životopisa i svetonazora ispirčanog muzikom.

Nevelika, ali puna, srčana i iskrena knjiga, ako to nešto znači. Nik Hornbi, sasvim lično.

Đorđe Tomić