Atlas oblaka

– Postoji pleme mrava, zovu se robovlasnici. Ti insekti pljačkaju kolonije običnih mrava, kradu im jaja i nose ih u vlastita gnezda, a kad se izlegu, ukradeni mravi postaju radnici u većem carstvu te čak i ne sanjaju da su ukradeni. Ako mene pitate, Gospod Jehova satvorio je te mrave kano uzor, gospodine Juing. – Pogled gospodina Vagstafa beše prepun drevne budućnosti. – Za one što imaju oči da to vide.

Osmislivši knjigu čija struktura neobično podseća na slagalice ili ruske lutke matrjoške, Dejvid Mičel je načinio značajan pomak u književnosti. Šest priča koje klize jedna u drugu vodeći nas iz dalekih Južnih mora devetnaestog veka kroz vreme sve do apokaliptične budućnosti; likovi koji poput atletičara u trci štafete predaju jedan drugom palicu. U romanu zapanjujuće maštovitosti i širine, pisac briše granice jezika, žanra i vremena, pružajući očaravajuću meditaciju o čovekovoj opasnoj volji za moć i onome do čega bi nas ona mogla dovesti. Ovo su snažna, potresna razmišljanja o ljudskoj prirodi, o moći i ugnjetavanju, kolonijalizmu i potrošačkom društvu.

„Besprekoran ples žanrova... elegični blistavi praznik proročanstava, meditacije i zabave.“, Tajms

„Smelo i zaslepljujuće... Čitaoci koji vole ’roman zagonetku’ uživaće u ovom originalnom i povremeno veoma zabavnom delu.“, Pablišers vikli

„Roman nalik na niz ušuškanih lutaka ili kineskih kutija, knjiga-slagalica, pa ipak – ne samo zaslepljujuć, zabavan ili mudar, nego i dirljiv i strastven. Nikad nisam pročitao ništa slično. Radujem se što sam živeo, makar neko vreme, u mnogobrojnim svetovima ove knjige koji su svi jedan svet i koji je, čarolijom Mičelovog opčinjujućeg pripovedanja, postao naš.“, Majkl Kabon