Grand hotel

Price o Lazaru... Odlozila je knjigu na pod pokraj fotelje, nakasljala se i - Mislim da vam je jasno da posle ovoga vise ne mozete da racunate na nase gostoprimstvo. - Platio sam do kraja meseca. - Novac ce vam biti vracen - rekla je hladno. - Ali ja ne zelim novac natrag! - Dobro, onda ga necete dobiti. Svejedno, moracete da napustite stan jos danas. - Nisam pronasao nista drugo... ovo je bilo neocekivano... Bilo je uzalud, ocigledno. Nije zelela vise da razgovara. Ponovo je uzela knjigu, otvorila je tamo gde je bio crveni pleteni podsetnik. Ustao je, - Pa, onda, gospodjo... zbogom. Cutala je. Lazar je izasao, tiho zatvorio vrata za sobom. Osvrnuo se i posao uz stepenice u svoju sobu. Na krevetu je bio spreman kofer i nekoliko knjiga, vezanih u paket kanapom. Otisao je kupatilo i stavio pribor za brijanje i cetkicu za zube u dzepove sakoa. Pogledao je jos jednom po sobi. Prozor je bio otvoren. Zavesa je leprsala. Krenuo je ka izlazu, noseci stari i izguzvani kisni mantil preko ruke. Bilo je jutro, sveze i prijatno. Prodavci sladoleda sa slamnatim sesiricima na glavama gurali su svoja kolica preko ulice. Ispred restorana je bio mali mlekarski kamionet. Lazar je zastao i pogledao na sat.