Mali princ

Autor Sfar prilikom adaptacije „Malog princa“ našao se u nezavidnom položaju, pre svega zato što je želeo da se, što je više moguće, drži originala. Bazični predložak je crtačku maštariju i talenat sputavao radnjom koja je velikim delom zasnovana na dijalozima u pustinjskom predelu, dok, sa druge strane, original sadrži Egziperijeve ilustracije koje su same po sebi bitna odrednica Sfarovog crtalačkog pravca.

Ipak, ovaj veliki umetnik je uspeo da izbalansira između dva stroga kriterijuma, i da kreira svojski dobar strip bogatog stila i punog kolora koji se držao gotovo gnomskih Egziperijevih ideja, popuštajući uzda originala tek na mahove, da bi se održala bitna dinamika tokom zaista originalnog grafičkog ostvarenja. Ono što je ključno, što izdvaja književno delo „Mali princ“ od ostalih, Sfar je uspeo da zadrži i u svojoj adaptaciji, da čuvenu egziperijevsku poruku – nikada ne smemo zaboraviti dečiji pogled na svet, podjednako je bitan u dečijem i u svetu odraslih – produbi i akcentuje odličnim vizuelnim izrazom u svojoj strip verziji.