Roman sa kokainom

Роман са кокаином није ремек-дело, али зацело нема много разлога да се у Агејевљевом роману налазе само сензационалистички ефекти једне („кокаинистичке”) теме, која пре његове појаве није била позната у руској књижевности. Реч је о књизи која има значајне вредности и чар ове теме, чак ако се она и занемари, будући да је Агејев успео да слику општег опадања руског друштва у годинама Првог светског рата представи кроз судбине тек неколико актера и испрати је чак и у време револуције и грађанског рата; та слика има универзалну суштину, независно од социјалних и других промена које су Русију у том раздобљу захватиле. На први поглед, Роман са кокаином је прича о пропасти једног јунака, који није издржао борбу са злом у себи, те се може сматрати модернизованом верзијом „човека из подземља”.

(…) Истакнимо, напослетку, да је писац Романа са кокаином изванредан сликар детаља из најбоље Чеховљеве школе, при чему су они утемељени не само на метафоричном виђењу света и визуелно-аудитивним асоцијацијама што подупиру читаву концепцију живота-огледала, него су у дослуху и са филмском техником заустављања и враћања кадрова. Читаоцу Романа са кокаином мора бити јасно да је Агејев, иако аутор једног романа и једне приче, неправедно заобиђено име у историји руске књижевности.

Проф. Миливоје Јовановић